У скупштинској сали Општинске управе у сриједу, 6. децембра, у организацији Народне библиотеке „Иво Андрић“ промовисан је први том Енциклопедије Републике Српске и књига „Бесједе – прилог афирмацији науке и умјетности“ академика Рајка Кузмановића. О овим вриједним културним и научним подухватима говорили су предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске академик Рајко Кузмановић, академик Драго Бранковић и мр Момчило Спасојевић,
који је прикупљао енциклопедијске одреднице везане за општину Челинац, а водитељ овог књижевног сусрета била је Јелена Иванковић, директор челиначке библиотеке.
Представљајући Први том Енциклопедије Републике Српске чији је издавач Академија наука и умјетности Републике Српске, академик Кузмановић рекао је поред осталог да је ово један од пет томова, колико је предвиђено да се уради.
„Енциклопедија је општег типа, и у њој су истраживачким поступком и начином обраде одредница приказана суштинска питања о прошлости и садашњости Републике Српске. Она представља научни документ који би требало да истакне и трајно заштити идентитет Српске, њену историју, културу, традицију, језик, писмо и друге битне елементе. Њен значај је у томе што ће показати да Република Српска има снаге да изради овакав један документ, који ће објективно показати шта Српска посједује, али и да има посебну државотворност да напише овакав документ без уплитања политике. Све у Енциклопедији написано је аргументовано, на бази чињеница и провјерених података, који су пролазили цијелу процедуру док нису доведени у строги ред“, нагласио је Кузмановић.
Он је додао да су у првом тому Енциклопедије обрађена два града и пет општина, те 149 вјерских објеката, од чега 124 православна, седам католичких и 20 муслиманских.
„У протеклих десет година, од како је уређивачки тим кренуо са припремом Енциклопедије, до сада је завршен цијели први том и припремљено је 80 одсто материјала другог тома. Сачинили смо базу у којој је обрађено око 11.000 одредница за цјелокупну Енциклопедију. Предвидјели смо да сваке наредне године издамо по један том, који ће бити представљен и на Сајму књига у Београду. Најважнији елемент који се обрађује у Енциклопедији насељена мјеста у Републици Српској којих је укупно око 2.600. Рад на Енциклопедији имао је неколико фаза, у току којих је именовано 28 стручних редакција по научним областима, затим окупљено 150 људи у 63 општине и града, чије ће се знаменитости наћи у цјелокупној Енциклопедији“, рекао је Кузмановић.
Момчило Спасојевић је говорио о значају и развоју енциклопедија кроз развој цивилизације и кроз развој српске државе.
„Данас се подразумијева да сваки озбиљан народ и да свака озбиљна држава имају своју енциклопедију. То значи да овај пројекат учвршћује и уозбиљује Републику Српску и српски народ на овим просторима. Међутим, то није лаган и јефтин посао и зато су послови на њиховим израдама веома сложени и дуги“, рекао је Спасојевић наводећи неколико занимљивих детаља из свога рада у овом пројекту.
Академик Драго Бранковић представио је књигу „Бесједе – прилог афирмацији науке и умјетности“ Рајка Кузмановића коју је и уредио. Он је у свом осврту на ову књигу, поред стручне анализе, укомпоновао и доста емоција, што је и разумљивцо ако се узме у обзир да се ради о дугогодишњој сарадњи два научна радника која је прерасла у пријатељство.
Будући да је аутор дјела „Бесједе“ по вокацији правник, истакнуто је да је ова књига за широку читалачку публику вјероватно најзанимљивије његово штиво, за које би се могло казати да има и одлике својеврсног бестселера. Уједно овом књигом Кузмановић се сврстао међу наше најбоље бесједнике, рекао је Бранковић.
„На 515 страница, уредно одштампаних, презентовано је стотину различитих бесједа сврстаних у девет тематских група, датираних и кратко образложених. Бесједе су претежно новијег датума, а ниједна не излази из временског оквира овога вијека. Могло би се казати да су изговорене за протеклих десет година. Њихова тематика је веома разноврсна. Односе се на значајне личности, рад Академије наука и умјетности РС и пријем нових чланова, право, политику, међународне скупове, годишњице, књижевност, ликовну умјетности, промоције књига, па до некролога преминулим академицима. Поред осталог, оне свједоче и о великој динамици живота и рада како аутора, тако и установе, Академије наука и умјетности РС, на чијем челу се аутор налази готово четврт вијека. У свакој од бесједа јасно је препознатљив велики труд и жеља да аудиторију, пред којим су држане, понуди нешто ново и занимљиво и, колико је то могуће, и оргинално. А када се то учини чистим вуковским језиком и кратко, онда добар резултат није могао изостати, образложио је Бранковић истовремено навео да је очигледно да се аутор помно спремао за сваки свој наступ и да се, како каже, држи тезе да нема добре бесједе без добре припреме. Све остало је, сматра Бранковић, импровизација чији је домет изузетно ограничен.
„Рајко Кузмановић зна лијепо и сликовито да се изражава и, чини се, као да из тога избија нека давна, потајна дубоко скривена симпатија за књижевним позивом, а није запостављена ни емоционална реторска страна, односно „импулс срца“, начело објективности, као ни етички и логички принципи, закључио је Бранковић.
Академик Кузмановић је ову прилику искористио да начелнику општине Челинац Момчилу Зељковићу, челиначлкој библиотеци, Момчилу Спасојевићу и „Челиначким новинама“ поклони по један примјерак првог тома Енциклопедије Републике Српске, а поклонио је више примјерака „Бесједа“ посјетиоцима ове занимљиве књижевне вечери.
Teкст: Борислав Максимовић
Фото: Б. Максимовић, Д. Кљајић
{gallery}fotografije/2017/12_decembar/promocija{/gallery}
