Положај
Координате: 44 °43′ S 17° 19′ I
Општина Челинац се налази у сјеверозападном, брдско-равничарском дијелу Републике Српске. Граничи са општинама Бања Лука, Лакташи, Прњавор, Котор Варош, Теслић и Кнежево.
Челинац је смјештен у долини ријеке Врбање, готово на улазу у Бањалуку од које је удаљен 12 km југоисточно.
Површина општине је 362 km² и на њој живи 16.974 становника (према прелиминарним резултатима пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013) у 30 насељених мјеста која су територијално организована у 17 мјесних заједница.
Важна карактеристика простора општине Челинац јесте то да се она налази у средишњем дијелу бањолучке регије, те преко њене територије пролазе магистрални, регионални и жељезнички путни правци који повезују цијелу регију. Најзначајнији је путни правац који Челинац повезује са Бањом Луком, те са аеродромом Бања Лука и аутопутем Загреб-Београд.
Жељезнички магистрални правац Бања Лука-Добој повезује костур општине Челинац. На простору општине постоје сви предуслови за квалитетно одвијање путничког и теретног жељезничког саобраћаја.
На основу свега наведеног може се рећи да општина Челинац има изузетно повољан геостратешки положај унутар Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Јужни и југозападни дио општине простире се на надморској висини до 759 m, док се у сјеверном дијелу општине, који је по пространству и највећи, надморска висина креће од 300 до 600 m. На ушћу ријеке Јошавке у Врбању је најнижа надморска висина Челинца од 196 m.
Клима
Клима на подручју општине Челинац је умјерено континентална, уз утицај континенталне са подручја Панонске низије и планинске климе са масива Мањаче, Влашића и Чемернице. Средња годишња температура је 10,4°C, с тим да је децембар најхладнији мјесец са просјечном температуром од -6°C, а најтоплији је јули са просјечном температуром од 26°C. Изражено годишње колебање температуре, као и висока амплитуда апсолутних екстремних температура одражава висок степен континенталности климе. Нису ријетке зиме када се температура спушта испод -20°C, ни љета када је температура преко 40°C.
Територија општине испресијецана је токовима ријека Врбање, Јошавке, Укрине, Турјанице и Швракаве. Просјечна годишња количина падавина на подручју Челинца је око 1000 mm, од чега највише у јулу и новембру, а најмање у фебруару. У години просјечно има 130 дана са падавинама.
Средња годишња облачност износи око 62%. Вегетациони период за ово подручје је 190-200 дана. Просјечна релативна влажност ваздуха је 77 %.
Значајан климатски фактор на овом подручју је појава вјетрова. У току године доминирају вјетрови из сјевероисточног и сјеверног правца, а рјеђе је учешће западног и сјеверозападног вјетра.
На подручју општине не постоји ограничавајући фактор за успјешно гајење већине континенталних ратарских, повртларских и воћних биљних врста.
Земљиште
На основу броја различитих типова земљишта, намеће се закључак да је ово подручје доста разнолико. Укупна површина општине Челинац је 36.181 hа. Наведена површина земљишта је класификована на:
- оранице и баште ----------------11.692 hа
- пашњаке ---------------------------4.361 hа
- ливаде ------------------------------1.292 hа
- воћњаке и винограде --------------999 hа
- шуме ------------------------------19.144 hа
- необрадиво земљиште ----------1.218 hа
Општина Челинац се по површини шума, врсти и квалитету дрвне масе сврстава међу богатије на бањолучкој регији, а плантажним узгојем предњачи у Републици Српској. Од укупне површине општине под шумама се налази 19.144 ha или 53 %.
Високе шуме са природном обновом простиру се на површини од 10.089 hа, шумске културе четинара 1.988 hа, изданичке шуме 1.506 hа, док остатак површина под шумама чине голети и шибљаци.
Шумско богатство и примарни прерађивачи дрвета стварају предуслове за развој дрвне индстрије, а посебно услове за финализацију производа од дрвета. Са друге стране, велика пространства под шумом обезбјеђују станиште различитим врстама дивљачи, од којих су најкарактеристичније срна, зец, куна, лисица и дивља свиња, те разне врсте глодара и гмизаваца.
