Припремио: Борислав Максимовић
Фотографије: Миле Родић
Народна библиотека „Иво Андрић“ пригодном свечаношћу одржаном 22. октобра у холу Средње школе обиљежила је Дан ове установе чиме је манифестација „Михољданске културне свечаности“ приведена крају.
Дан библиотеке је 9. октобар, дан рођења нашег нобеловца Иве Андрића, а како библиотеке по традицији баштине и традицију мјеста у којем дјелују подсјећа се на Михољдан који је до Другог свјетског рата био празник у Челинцу јер је прва црква била посвећена Св. Киријаку Отшелнику (Михољдан).
У конферанси коју је водила Драгана Кљајић наглашено је да ће у мају наредне године челиначка библиотека прославити 50. рођендан. Од оснивања до данас она је проширивала своју дјелатност, а посљедњих година претежно се бави библиотекарством, издавачком дјелатности, организацији културних догађаја, његовању завичајног насљеђа, а јавља се и као иницијатор и других бројних догађаја из различитих друштвених сфера, не само културе.
Пригодну бесједу поводом Дана библиотеке, а у сусрет педесетогодишњици њеног оснивања одржала је директор ове установе Јелена Копривица.
-Као што је познато, први спомени библиотеке у Челинцу везују се за познатог учитеља Фрању Вучака, који је организовао читаоницу тридесетих година прошлог вијека, а вијест о томе објављена је у „Врбаским новинама“ тадашњем званичном листу Врбаске бановине.
Након Другог свјетског рата библиотека дјелује у саставу Дома културе и Народног универзитета. Скупштина општине Челинац је у мају 1975. године овој установи дала самостални статус када она добија име Народна библиотека „Иво Андрић“. Прве књиге челиначкој библиотеци, осим Културно-просвјетне заједнице БиХ, даровали су између осталих издавачка предузећа „Веселин Маслеша“ и „Свјетлост“ из Сарајева. „Глас“ Бања Лука, народне библиотеке широм БиХ, бројни појединци, а Фабрика намјештаја „Босна Шипад“ из Брчког обезбиједила је комплетан намјештај за библиотеку. У листу „Глас“ из октобра 1975. године дописник из Челинца Свето Милијевић написао је да је у склопу „Мјесеца књиге“ и акције „Хиљаду школских библиотека у БиХ“ у Челинцу приређено вече на којем су се представили књижевници Адван Хозић, Велимир Милошевић и Насиха Капиџић.
Данас ова културна установа има близу 30.000 књига које се обрађују у COBIS систему. Фонд потпуно одговара савременим потребама читалачке публике свих узраста и различитог афинитета од лектире, преко књижевних класика, стручне литературе за студенте до белетристике.
До Одбрамбено-отаџбинског рата челиначка библиотека бавила се искључиво библиотечком дјелатности, биоскопским пројекцијама и спорадичним књижевним промоцијама. Након рата интензивно проширује своје културно, али и друштвено дјеловање па већ 1996. године почиње са издавачком дјелатношћу. Поред тога библиотека је била иницијатор бројних других догађаја из различитих друштвених сфера, поново оживљава биоскоп који је био прекинуо рад, покреће избора најуспјешнијих спортиста или избора најљепшег дворишта у Челинцу и др.
„Михољданску повељу“, признање за изузетан допринос афирмацији културе у челиначком крају библиотека установљава 1998. године а нешто касније и Књижевну награду „Јесеј“ коју заједно реализује са „Винаријом Јунгић“, и Српским просвјетним и културним друштвом „Просвјета“. Свих ових година, у оквиру издавачке дјелатности, вриједно је прикупљана архивска грађа о челиначком крају, публикована путем различитих монографија и локалне информативне ревије „Челиначких новина“. Од 1996. године, откад постоји издавачка дјелатност, до данас објављено је педесетак књига завичајних књижевних стваралаца и завичајне тематике међу којима неколико вриједних монографија о различитим областима: школство, култура, духовност, привреда, историја Челинца, спорт и тд.„Челиначке новине“ један су од пројеката којим се Народна библиотека „Иво Андрић“ поноси. Управо, „Челиначке“ су нашу установу отвориле јавности тако да je она већ двије и по деценије у правом смислу ријечи народна установа, како то и стоји у њеном називу, гдје се размјењују идеје и реализују различити пројекти из свих области живота. Потврђује то и ова изложба насловница „Челиначких новина“ приређена поводом изласка из штампе 300. броја, која ће нас подсјетити на неке догађаје и теме којима смо се бавили, а нема озбиљнијег догађаја ни посла који се у Челинцу десио, а да није попраћен у нашем листу.
За „Челиначке новине“ не вриједи она фраза која се појавила готово у исто вријеме кад и овај лист, односно с појавом друштвених мрежа, а то је – да је прошло вријеме штампаних медија. Из мјесеца у мјесец, из броја у број, оне изазивају пажњу јавности, оне су хваљене и критиковане, пркосе недаћама, друштвеним промјенама и навикама. “Челиначке новине”, ево већ 25 година и 300 бројева, су тихо, из броја у број, освајале нове просторе, повећавале број читалаца, окупљале нове сараднике и шириле тематске оквире. И што је најважније остале су вјерне утврђеној концепцији и својим читаоцима, избјегавајући таблоидизацију, сензационализам, црне хронике, дакле теме које живот чине ружнијим, али нажалост заокупљају пажњу публике којој се обраћају заклањајући лијепе призоре живота. Ово је лист посвећен своме завичају и људима из Челинца било да живе на родном огњишту или у расејању. „Челиначке“ се базирају на поузданим и званичним информацијама и актуелностима, комуналним темама и дилемама, нашој култури и духовности, историји, садашњости и будућности нашег краја. Поред осталог и по „Челиначким новинама“ Челинац је данас препознатљив у ширем окружењу.
Наш труд примијећен је и на ширем плану тако да је ове године Друштво библиотекара Републике Српске Народној библиотеци „Иво Андрић“ додијелило највеће признање у области нашег библиотекарства Повељу „Ђорђе Пејановић“ прогласивши је најбољом библиотеком у Републици Српској. А највећа и најзначајнија признања су управо она која стижу из области струке, од колега.
Француски драмски писац Молијер рекао је „оно што је добро узимамо гдје нађемо, а тог добра, вјерујте, понајвише има у библиотекама“. Утицај књига и библиотека на подизање културног нивоа људског друштва је несумњив, и врши се непрекидно, а књиге могу да живе пуним животом само тамо гдје постоји ентузијазам и читалачка култура. Врата наше установе увијек су отворена за све грађане – рекла је Јелена Копривица.
Поводом дана библиотеке традиционално се награђује највреднији њен читалац. Приједлоге припремају библиотекари који током године непосредно раде са читаоцима. Oве године признање је додијељено Звијездани Ђурић из Челинца која је донедавно, односно до пензионисања, обављала функцију секретара Скупштине општине. Њој је захвалницу, поклон књигу и чланску карту за наредну годину уручила библиотекарка Тања Џомбић.
Народна библиотека „Иво Андрић“ на различите начине подржава челиначке културне ствараоце и на тај начин афирмише и Челинац као град којем култура служи на понос. Ова прилика је искориштена да се челиначка културна јавност подсјети на још један изузетан успјех челиначких културних стваралаца. Наиме, 70. „НИН-нову“ награду, најпрестижнију књижевну награду на српском културном простору, добио је роман Стеве Грабовца „Послије забаве“ чиме је ова еминентна награда први пут дошла у Републику Српску, али и у Челинац. Грабовчев издавач је издавачка кућа „Имприматур“, коју је основао и води наш суграђанин Борис Максимовић. Челиначка библиотека 2014. године објавила је Борисову прву књигу, збирку путописа „Хаџилук племенитом сну“ која је доживјела три издања. Након тога овај професор српског и италијанског језика и књижевности са италијанског језика превео је три романа, основао је Удружење младих „Могу“ и поред осталог у њему покренуо читаоницу, да би се потом са много љубави и ентузијазма упустио у издавачке воде. Будући да је Борис дугогодишњи сарадник библиотеке, Управни одбор библиотеке одлучио је да као израз захвалности, признања, али и подршке за будући рад усмјери 400 КМ за куповину књига за потребе библиотеке од „Имприматура“. Борис Максимовић у вријеме ове свечаности налазио се на Сајму књига у Београду, те ће му захвалница бити уручена накнадно.
„Михољданска повеља“ је културно признање које Народна библиотека „Иво Андрић“ додјељује од 1998. године појединцима или колективима за изузетан допринос развоју културе у челиначком крају и за сарадњу са челиначком библиотеком, и може да се додијели само једном. Предсједника Управног одбора библиотеке Давора Вујичића прочитао је образложење за овогодишњег лауреата.
Образложење за додјелу „Михољданске повеље“ прочитао је предсједник Управног одбора библиотеке Давор Вујичић.
У Народној библиотеци „Иво Андрић“ Челинац 2009. године установљен је Легат академика Рајка Кузмановића који је до данас у њему завјештао више од 1.300 књига изузетне вриједности. У континуитету стварамо услове за његово проширење како би се књиге, али и остали експонати не само боље чували од зуба времена, него и афирмисали и тиме били доступнији културној јавности. Прије три године предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић сазнала је да за ту намјену библиотеци недостају средства и обећала је подршку Службе предсједника Републике Српске и предложила да се у овај посао од изузетне културне и историјске важности за цијели челиначки крај укључи и локална заједница.
У међувремену уз посредовање руководства општине Челинац, Средња школа „Челинац“ и Народна библиотека „Иво Андрић“ склопиле су споразум о обезбјеђењу додатног простора за Легат академика Рајка Кузмановића који ће ове двије установе заједнички користити, а тиме он ће бити доступан и свим грађанима Челинца. Урађен је идејни пројекат за чију реализацију по предрачуну је потребно обезбиједити 31.285 КМ. Идејни пројекат недавно је послат Служби предсједника Републике Српске Милорада Додика који је у кратком року обавијестио библиотеку да прихвата да га у потпуности финансира.
Имајући то у виду, као и претходне подршке челиначкој културној заједници, а једна од већих је генерална санација објекта Центра за културу (кино-сала), Управни одбор Народне библиотеке „Иво Андрић“ на сједници одржаној 9. октобра донио је одлуку да „Михољданску повељу“ додијели Институцији Служба предсједника Републике Српске.
У прошлом броју нашег листа (Челиначке новине број 300) објавили смо у цјелости Одлуку о додјели новчане помоћи за подршку поменутог пројекта коју је потписала Генерални секретар Службе Предсједника Републике Српске Јелена Пајић Баштинац.
У име добитника „Михољданску повељу“ преузео је савјетник предсједника Републике Српске Марко Ромић који се потом обратио присутнима. Након поздравне ријечи, додао је:
-У име предсједника Републике Српске Милорада Додика, који је као што знате на самиту земаља БРИКС у Казању у Русији, једног од највећих догађаја у ово вријеме у који су упрте све очи свјетске јавности, желим да вам се захвалим на овом лијепом признању. И овдје вечерас дешава се значајан догађај, гдје од 1975. године живи једна од најважнијих институција у нашем друштву, а то је библиотека. Ми врло добро знамо из народног предања да свако мјесто опстаје захваљујући учитељу, љекару и свештенику, али исто тако ни једна локална заједница иоле развијенија не може да добро функционише без библиотеке. Сагласан сам са оним што сте рекли да није дошло вријеме краја писаних медија. И мислим да није дошло вријеме краја књизи јер човјек је, како то лијепо кажу наши философи, словесно биће, биће слова, односно ријечи. И зато књига никад неће постати превазиђена. И наш нобеловац, којем је посвећена ваша библиотека, кад је примао Нобелову награду из руку представника Краљевске академије шведских наука написао је да причи и причању никад нема краја и да прича увијек даље иде. И тако можемо рећи за нашу библиотеку у Челинцу да она живи својим животом, иде храбро у будућност, надајући се да ће и млади људи, којима и ја припадам, видјети важност ове установе и да ће у њу долазити. То је једним дијелом одговорност библиотеке, али и одговорност свих родитеља и просвјетних радника да писану ријеч никада не заборављају, не запуштају, да о томе говоре и томе уче млада поколења.
Дозволите ми да кажем коју ријеч и о академику проф. др Рајку Кузмановићу. С обзиром да ја долазим са факултета који је основа управо проф. Кузмановић, а то је Правни факултет на бањалучком универзитету, који је једна од најзначајнијих институција Републике Српске, која је образовала једну армију правника који попуњавају наше судове, институције, привреду и друга важна мјеста, па је и овогодишњи ваш најбољи читалац госпођа Звијездана, управо правник. И то је доказ да је проф. Кузмановић на овом факултету оставио неизбрисив траг. Доза академске учтивости, културе, педагошког приступа, искрене љубави према просвјети, његовим студентима изузетан је примјер, звијезда водиља, како треба радити, а то је: дати цијелог себе, беспоштедно, не штедећи се, предати се позиву који си изабрао. Зато је он истински интелектуалац. Драго ми је да је управо препознавши такву улогу академика Кузмановића предсједник Додик одлучио да се Легат академика Кузмановића на један примјерен начин изложи и представи широј јавности овдје у његовом родном Челинцу. Тако ће његово завјештање остати за будућа поколења као један лијеп примјер како савјесно, честито, поштено, упорно, треба радити и градити своју каријеру – рекао је Ромић.
И овај културни догађај уљепшали су музичари окупљени око Тамбурашког оркестра КУД „Јошавка“, а подршку организатору пружио је и челиначки Центар за културу.
