Поводом Трифундана, славе храма у Марковцу, Свету Литургију служили су свештеници Дејан Поповић и Станоја Зељковић. Након литургије освештани су славски колач и жито, а потом је служен помен погинулим борцима и преминулим мјештанима и из овог краја међу којима и пјеснику Славку Јунгићу Јесеју који је несретним случајем страдао управо на Трифундан 2002. године.
„На овом светом мјесту под сводовима храма Светог великомученика Трифуна у истоименом дану и празнику, ево, драга браћо и сестре, Господ нас је удостојио да на Светој Литургији слушамо Свето Јеванђеље и да се поучавамо ријечју Божијом. Данас на овој Светој Литургији слушали смо Свето Јеванђеље које тумачи новозавјетних јеванђелских мјеста називају и јеванђељем утјехе. У овом јеванђељу Господ се обраћа својим ученицима говорећи им о страдањима, о прогонима, о неправдама, о неразумијевањима и о неправдама на која ће наилазити, а која у свијету леже. Свака ријеч Божија изговорена од самог Господа или посредно преко неког од његових ученика, раније од његових пророка или касније од његових апостолских ученика, није изговорена само за тај тренутак, него за сва времена. Дакле, и за ово вријеме у којем ми данас живимо и за ово мјесто на којем ми данас стојимо. Увијек је тешко било бити хришћанин. Хришћанство у суштини је непрестано свједочење и стално мјерење себе и стално уздизање себе у мјеру висине раста Христовог. Овдје и сада, на овом мјесту, на Светој Литургији, обнавља се благодат Божија. Она нас чини свјесним и одговорним, оним који могу да управљају својим животом и да сагледају свој живот ма какав био - ако је лош да га поправе, ако је добар да га још усаврше. То је хришћанство - непрестано идење у сусрет ка Христу, у сусрет са Христом, у сусрет са живим Богом. Ако некога тај сусрет са Богом не промијени, не учини бољим, онда је он тужан. Нама хришћанима Господ је утјешитељ, онај који нам шаље Духа Светог да нас охрабри, бодри. Па нека благодат и љубав Духа Светог и у вашим срцима разгори и вјеру и наду и љубав, да не само данас у овом празнику и у овој храмовној слави будемо они које ће на тренутак засвједочити да су Христови, него сваког сљедећег дана да знамо да смо Христови и да је Христос наш. Нека је срећан и благословен овај празник, дан сабрања на овом светом мјесту, и сваки сљедећи наш сусрет да буде сусрет радости и сусрет у Христу. Нека благодат и љубав нашег Господа буде са свима вама у све дане вашег живота“, рекао је отац Дејан у проповиједи након Литургије.
По традицији, окупљени су се премјестили у конобу Винарије „Јунгић“ гдје је услиједила молитва за овогодишњу сјетву и бербу, освећење винограда и симболично орезивање првог чокота винове лозе.
Славски ручак одржан је у друштвеном дому у Марковцу, а поред мјештана за славском софром коју су припремиле марковачке домаћице нашли су се и представници локалне власти: начелник општине Владо Глигорић, замјеница начелника Милијана Топић и предсједник Скупштине општине Дејан Куртиновић. Протојереј Радивој Вујанић, кум славе Жељко Јунгић и начелник Глигорић размијенили су здравице. И овом приликом са све три стране изражена је спремност да се и у овој години реализацијом нових инфраструктурних пројеката унаприједе услови живота у овом селу.
„Захваљујем се свима вама који добро одржавате свој храм, мјесно гробље и своја домаћинства, али и учествујете у изградњи инфраструктурних објеката. Ја више волим радити, него обећавати, па у то име желим вам добро здравље и срећу уз наду да ћемо и ове године заједничким напорима побољшати услове живота“, рекао је начелник Глигорић.
Прота Радивој Вујанић у име парохије челиначке уручио је захвалнице куму славе и храма у Марковцу Жељку Јунгићу и Властимиру Леканићу, чијим прилогом ће се замијенити улазна врата на храму. Кумства за славу наредне године добровољно се прихватио Млађан Павловић.
Село Марковац, до педесетих година прошлог вијека Јунге Хаџи Селим, било је село пуно људи и живота. Због изузетно лошег пута и недостатка воде седамдесетих и осамдесетих година, из њега је услиједило интензивно исељавање. Након Одрбамбено-отаџбинског рата, захваљујући ангажовању успјешних и вриједних људи рођених у овом крају а који воле свој завичај и спремности локалне заједнице да им помогне, ствари су кренуле у супротном правцу и село је опет оживјело. Из дана у дан постаје све атрактивније за живот и рекреацију и оно је већ сада готово срасло са градским насељем.
Текст и фото: Борислав Максимовић
