У Народној библиотеци „Иво Андрић“ 6. марта представљена је књига „Из колијевке у Јасеновац“ коју је приредио бањалучки публициста и издавач Милан Дашић. Организатор овог догађаја била је Народна библиотека „Иво Андрић“, у сарадњи са Средњом школом и ОШ „Милош Дујић“.
О књизи су говорили: историчар Жељко Вујадиновић, потпредсједник Главног одбора СПКД „Просвјета“ пуковник Михајло Вујовић, јасеновачки логораши Добрила Кукољ и Перо Родић, као и аутор Милан Дашић. Своје стихове посвећене овом злогласном логору казивао је познати бањалучки пјесник Боро Капетановић.
Говорећи о књизи, мр Жељко Вујадиновић, између осталог истакао је допринос писца и публицисте Драгоја Лукића, који је пуних 50 година истраживао злочине геноцида у НДХ и прикупљао податке о страдању дјеце у јасеновачким логорима смрти и захваљујући коме је исправљена велика историјска неправда те су невиним жртвама враћена имена и презимена.
- Вјерска нетолеранција основа је стварања и НДХ и логора Јасеновац у којем је поред осталих страдало готово 20.000 дјеце. Наша обавеза је да се сјећамо невиних жртава и да радимо на томе да се злочин више никада не понови. Југославија није урадила свој домаћи задатак, није сачинила списак свих жртава овог злогласног, као ни других логора, и то је створило услове да се данас манипулише њиховим бројем од стране злочинаца – рекао је поред осталог Вујадиновић.
Михајло Вујовић је нагласио да су дјеца невина бића, а опет су у злогласним логорима НДХ масовно страдала.
-Ова књига је позив на незаборав и порука да задржимо Бога у нашим срцима, да останемо борци за истину – рекао је Вујовић који је нагласио да су и страдала дјеца у Јасеновцу уграђена у темеље Републике Српске. Он је прочитао и своју поему „Колико је србождеру доста“.
Књига „Из колијевке у Јасеновац“ нашла се међу литературом која је изложена у сједишту Уједињених нација у Њујорку у склопу изложбе „Јасеновац – право на незаборав“. У књизи су наведена имена 19.432 дјеце која су у јасеновачким логорима убијена на најсуровији начин, а овај попис дјеце, од једног дана до 14 година старости, преузет је из специјалног издања бањалучких „Крајишких новина“, које је поводом обиљежавања 60 година од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша, штампано у априлу 2005. године.
Добрила Кукољ у логор је одведена као ученица основне школе и једина је из своје породице која је тамо преживјела. Она је и предсједник Удружења преживјелих логораша Јасеновца града Бања Лука.
Своје логорашке дане и судбину ратне сирочади Поткозарја евоцирао је и Перо Родић, који је у Челинац дошао 1961. као учитељ. Он је касније био први директор челиначке Библиотеке и Средње школе, те начелник Полицијске станице, а цијели свој живот посветио је развоју хуманог друштва и откривању истине о фашистичким концентрационим логорима са жељом да се зло не понови.
Ученице четвртог разреда Адријана Топић и Николина Дамјановић читале су одломке из књиге, односно из рубрика под насловом „Тражи се“ које су се од завршетка Другог свјетског рада па све до седамдесетих година појављивале у великом броју листова – „Политике“, „Борбе“, „Арене“, и који су у ствари мали огласи у којима су родитељи давали основне податке о дјетету у тренутку када је оно отргнуто из родитељског загрљаја.
Ова књига објављена је 2015. године у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Удружења „Јасеновац – Доња Градина“, а на челу издавачког савјета налазио се проф. др Владимир Лукић, предсједник овог удружења.
Општина Челинац купила је неколико књига за потребе челиначке библиотеке, али и свих школских и парохијских библиотека на подручју општине.
Јелена Иванковић
{gallery}fotografije/2019/03_mart/Knjiga-o-Jasenovcu{/gallery}
